Novi album njujorških legendi Sonic Youth nalazi ih u prilično drugačijim okolnostima i okruženju.
Posle 20 godina provedenih sa Geffen Records, ovo je prvi album za kuću Matador.
Starim članovima Kim Gordon, Thurston Moore-u, Lee Ranaldu (gitare, vokali, autori pesama) i Steve Shelleyu (bubnjevi) prvi put se priključio basista Mark Ibold (Ex-Pavement).
Postavljalo se pitanje relevantnosti grupe u današnjim vremenima ali Sonic Youth su ovim albumom raspršili sve nedoumice oko toga.
Grupa je detaljno obaveštavala svoje obožavaoce i sve zainteresovane o napretku u snimanju albuma na sajtu "Twiter".
Album počinje silovitom i kratkom "Secret Trickster". "Anti-Orgasm" je duet između Thurstona i Kim sa distorziranim gitarama i produženim instrumentalnim delom. "Leaky Lifeboat" je zarazna u svom refrenu. "Antenna" je duža kompozicija ali veoma melodična, čak se približava pomalo popu, sa svojom lenjom, letnjom atmosferom. "What We Know" je Lee Ranaldova pesma, oštra i beskompromisna.
"Calming the Snake" ima napetu, opasnu atmosferu, a "Malibu Gas Station" polako uvlači slušaoca u svoju strukturu. "Thunderclap for Bobby Pyn" iznenađuje referencama I "whoo-ah" i "yeah yeah" refrenima, "No Way" prži sve pred sobom, a "Walking Blue" je suptilna i polako postaje sve intenzivnija sa gitarama koje se množe i zgušnjavaju zvuk.
Album zatvara epska "Massage the History" (skoro 10 minuta) sa krhkim vokalima Kim Gordon, širinom i sporošću koja polako prelazi u stanje transa.
Sonic Youth su albumom The Eternal pokazali sve najbolje što poseduju kao grupa i za njihovo "zdravlje" ne moramo se bojati.
Oni sigurno ostaju i dalje uzor mnogima na današnjoj muzičkoj sceni.

Slobodan Vlaketi'Ć